Udruženje za podršku vaspitanju
i obrazovanju Šabac

Programi stalnog stručnog usavršavanja
koji se ostvaruju izvođenjem obuke i organizovanjem stručnih skupova,
odobreni od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.



Izdvojili smo izjavu

Ako osećate potrebu da
svoj posao ili funkciju,
vezane za vaspitanje i
obrazovanje, obavljate bolje
i uz profesionalnu podršku,
upoznajte se sa našim rezultatima
i mogućnostima koje nudimo!

Efekti - Adolescent

15.12. PRIMERI DOBRE PRAKSE

PRIMERI DOBRE PRAKSE

PDP 1.:
Konkretna situacija:
Srednja škola, prvi razred
Kroz individualne kontakte sa roditeljima ustanovila sam da jedan značajan broj njih ne prepoznaje zahteve razvojnog perioda u kome se nalaze njihova deca, što se odražava na ponašanje učenika i njihove rezultate u školi.
Primenjeno:
Organizovala sam roditeljski sastanak na kome sam govorila o karakteristikama adolescencije i prikazala deo materijala sa savetima za roditelje o čijim smo sadržajima zatim vodili razgovor.
Efekti primene:
Roditelji osnaženi da prepoznaju u kojoj se fazi razvoja nalazi njihov adolescent.
Shvatili kako se može obezbediti bolje razumevanje i komunikacija za prepoznavanje i prevazilaženje problema deteta.
Smanjen broj roditelja koji ne dolaze redovno na sastanke ili se ne odazivaju na individualne pozive.
Autor: Želi da bude anoniman


PDP 2.:
Konkretna situacija:
Devojčica, došla iz potpune porodice, prva godina srednje Medicinske škole, upisala željenu školu. Odmah po dolasku u Dom ispoljila je naglašen strah od odvajanja od majke, koji je išao dotle da je čak htela da napusti upisanu željenu školu i pohađa školu u mestu iz kog je došla, koja nije odgovarala njenim željama. Vaspitačica je odmah uključila i mene kao psihologa u rešavanje problema.
Preduzete mere:
Zajedničkim razgovorom sa majkom učenice konstatovan je i kod majke strah od odvajanja od deteta koji ona nije uspevala da kontroliše, pa su obe plakale prilikom odvajanja (ličilo je to na vid simbiotske veze).
Paralelno je rađeno i sa devojčicom i sa majkom. Majka je pokazala veliku želju da sarađuje sa nama i sama je ulagala napor da prevaziđe svoje strahove i problem odvajanja od deteta.
Efekti:
Devojčica je postepeno prevazilazila svoj separacioni strah, ulagala svoju energiju u učenje, više se uključivala u društvo vršnjaka.
Polugodište je završila sa odličnim uspehom. Kada odlazi od kuće više ne plače, jako osećanje tuge za kućom i majkom zamenila je blažim osećajem nelagodnosti koje uspeva da kontroliše.
Rado sarađuje sa vaspitačima.
Autori: Šrajer Nada, stručni saradnik-psiholog i Prodanov Bisera, vaspitač,
Dom učenika srednjih škola ”Angelina Kojić-Gina” Zrenjanin



PDP 3.:
Konkretna situacija:
Na jednom času učenik koji je inače miran počeo je da se ponaša veoma drsko i bezobrazno.
Primenjeno:
Pošto sam na seminaru saznao da adolescenti mogu da imaju periode promene ponašanja bez ikakvog razloga, odlučio sam da ne preduzmem ništa tog časa, nego da sačekam sledeći čas i da pokušam da razgovaram sa učenikom o događaju od prošlog časa.
Efekti primene:
Nakon razgovora sa učenikom ustanovio sam da loše ponašanje nije bilo upućeno meni, nego da je bilo uzrokovano prvom fazom adolescencije, tako da sam odlučio da ignorišem ovaj incident, ali i obratim dodatnu pažnju ovom učeniku.
Autor: Julijan Nikolić, Osnovna muziška škola Grocka


PDP 4.:
Konkretna situacija:
Moja učenica 5. razreda (13 godina) se rasplakala na času solfeđa. Nastavnik solfeđa me je pozvao u učionicu da probamo zajednički da rešimo problem. Učenici nije dobro išlo pisanje muzičkih diktata i zato nije volela ni da ih radi, a sa druge strane nastavnik solfeđa je insistirao na tome da bi učenica to savladala. Učenica,inače odličan i redovan đak, nikada pre nije pokazivala takvo ponašanje ni takvu reakciju, nije mogla da zaustavi plakanje i stalno je ponavlјala kako njoj solfeđo ne ide i kako ona to ne zna. Ove godine je učenica promenila nastavnika solfeđa pa samim tim i grupu. To joj je bilo ponuđeno zbog lakšeg uklapanja rasporeda.
Primenjeno:
Posle kraćeg zajedničkog razgovora sa nastavnikom solfeđa, odlučila sam da razgovor nastavim u mojoj učionici. Tako je nastava solfeđa mogla da se nastavi neometano, a ja sam posvetila više vremena učenici. Još jednom sam saslušala učenicu koja je opet počela da plače i izražava sumnju u svoje znanje. S obzirom na takvo netipično ponašanje učenice zaklјučila sam da je osećaj nesigurnosti u sebe i svoje znanje bio pojačan promenom nastavnika i grupe, a značajan faktor ove situacije bio je i psihologija grupe koja je jako važna za adolescente u toj fazi. Setila sam se saveta sa seminara, da je vrlo dobro dozvoliti besu adolescenta da se izlije, jer to doprinosi povezivanju adolescenta sa odraslom osobom, naravno, kroz priznavanje njenih osećanja i pokazivanjem empatije za njene sumnje u sebe. Takođe, upotrebila sam jezik pozitivne akcije, sa pozitivnim primerima njenog bavlјenja muzikom - podsetila sam je na njene skorašnje uspešne javne nastupe, na odličan uspeh..
Pokušala sam da je navedem na decentraciju,tj. da pokuša da se stavi u poziciju drugih đaka pa i nastavnika.
Ponudila sam joj pomoć oko solfeđa i pokazala načine vežbanja određenih problema.
Do kraja razgovora učenica se skroz smirila. Nakon razgovora sam pozvala njenu majku i uputila je u problem.
Efekti primene:
Učenica je, zahvalјujući mom priznavanju njenih osećanja i problema već na jednom od sledećih časova pokazala potpuno drugačiji pristup poteškoćama u sviranju. Počela je na drugačiji način da sagledava svoje greške.
Postala je otvorenija prema meni i zainteresovanija za nastavu instrumenta. Nije više imala otpor prema nastavi solfeđa.
Autor: Marijana Kalinić, Osnovna muzička škola Grocka


PDP 5.:
Konkretna situacija:
Učenica petog razreda je došla na čas, naizgled uobičajenog raspoloženja. Pošto je to učenica sa ambicijama za srednju školu, koje je samoinicijativno izražavala, od nje se očekuje redovan i kvalitetan samostalan rad. Čas je počeo da se odvija, i zaklјučila sam da je učenica još jedan čas u nizu došla potpuno nespremna, čime je i prekršila dogovor između nas dve po pitanju njenog vežbanja, za šta sam joj i uputila kritiku, koja se odnosila samo na njen rad i odnos prema obavezama. Na moje pitanje šta se događa sa njom, usledila je vrlo burna reakcija, praćena suzama i izlivom besa, sa zaklјučkom da ona, u stvari, ne zna da li želi u srednju muzičku i da ima previše obaveza u osnovnoj školi, zbog kojih ne stiže da ispunjava obaveze prema muzičkoj školi. Takođe, intenzivno je pričala o tome da više ne zna čime želi u životu da se bavi i da ustaje u 6 ujutru da bi postigla sve.
Primenjeno:
Odmah sam se setila saveta sa seminara, da je vrlo važnl emocionalno pražnjenje adolescenta, jer to doprinosi povezivanju adolescenta sa odraslom osobom, naravno, kroz priznavanje njenih osećanja i pokazivanjem empatije za njene sumnje u sebe i sopstveni izbor profesije, iako još nije vreme za tako konačne odluke. Takođe, upotrebila sam jezik pozitivne akcije, sa pozitivnim primerima njenog bavlјenja muzikom i zašto ja nju vidim u tome a onda joj i ukazala na to šta ona dobro a i loše radi u tom procesu i svoje lično mišlјenje zašto je došla u takvu situaciju u kojoj je sada. Takođe, pokušala sam da dođem do informacije kako ona sebe trenutno vidi u muzičkoj školi i ona je izrazila želјu da samo završi nižu muzičku školu, čak je ni ocena ne zanima. Naravno, pretpostavila sam je to takođe primer sa seminara, kada adolescent ima izlive besa kako bi sakrio osećanje stida i sramote zbog dugo neispunjavanih obaveza. Do kraja razgovora smo napravile novi, prilagođeni plan njenog rada, u skladu sa njenim trenutnim želјama i objektivnim mogućnostima, kako bi se učenica osetila rasterećenije. Takođe, poručila sam po učenici i da se majka javi, kako bih i sa njom analizirala trenutnu situaciju. Majka se nije javila.
Efekti primene:
Učenica je, zahvalјujući mom priznavanju njenih osećanja i problema kao i asertivnom razgovoru, sa postavlјenim granicama u odnosu učenik/nastavnik, već na jednom od sledećih časova pokazala potpuno drugačiji pristup i počela da dolazi mnogo spremnija. Uskoro posle toga sam kontaktirala njenu majku. Ona mi je prenela da učenica ponovo ima želјu za bavlјenjem muzikom i upisivanjem srednje muzičke škole. Takav odnos se nastavio do kraja školske godine kada je isto tako pokazala da joj je vrlo važno sa kakvim uspehom će završiti razred, koji je i završila mnogo bolјe nego što je počela.
Autor: Marijana Kalinić, Osnovna muzička škola Grocka


PDP 6.:
Konkretna situacija:
Predmetni nastavnik skrenula pažnju psihologu škole na učestalo povraćanje kod devojke.
Primenjeno:
Kroz razgovor je utvrđeno da joj je otac preminuo šest meseci ranije, a da nije podržan proces žalovanja. Učenica je zadržavala svoju tugu, koju je simbolično počela izbacivati kroz povraćanje.
Efekti primene:
Savetodavni rad i promenjen stav majke pomogli su da se povraćanje smanji i potpuno prestane.
Autor:B. Ercegovčević, Medicinska škola „Dr Andra Jovanović“ Šabac


PDP 7.:
Konkretna situacija:
Odelјenjski starešina je skrenula pažnju psihologu na mršavlјenje učenice.
Primenjeno:
Kroz savetodavni rad utvrđeno je da devojka ima porodičnih problema, pre svega u odnosu sa majkom, pa je mršavlјenje bilo svojevrstan vid autoagresije jer nije mogla da otvoreno izrazi bes.
Efekti primene:
Savetodavni rad je uticao na nivo komunikacije i razumevanja u porodici, učenica je počela da prihvata savete, zdravstveno stanje se popravilo kao i njen odnos u porodici i sa vršnjacima.
Autor:B. Ercegovčević, Medicinska škola „Dr Andra Jovanović“ Šabac


PDP 8.:
Konkretna situacija:
Odelјenjski starešina je uočio da jedna učenica ostvaruje lošije rezultate i da njeno ponašanje sa ostalim učenicima ne može se objasniti na uobičajen način za taj uzrast.
Primenjeno:
Kroz razgovor ustanovlјeno je da je u porodici učenice deo vaspitnog stila zabrana ispolјavanja emocija.
Roditelјi su stavlјeni u poziciju besnog i razočaranog adolescenta, sa koje su sagledali da je uvažavanje i ispolјavanje emocije besa na prihvatlјiv način, mnogo bolјa opcija za sve ukućane, a posebno za adolescenta.
Efekti primene:
Normalizacija ponašanja u školi, pobolјšanje uspeha, bolјi odnosi u porodici.
Autor:B. Ercegovčević, Medicinska škola „Dr Andra Jovanović“ Šabac