Udruženje za podršku vaspitanju
i obrazovanju Šabac

Programi stalnog stručnog usavršavanja
koji se ostvaruju izvođenjem obuke i organizovanjem stručnih skupova,
odobreni od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.



Izdvojili smo izjavu

Ako osećate potrebu da
svoj posao ili funkciju,
vezane za vaspitanje i
obrazovanje, obavljate bolje
i uz profesionalnu podršku,
upoznajte se sa našim rezultatima
i mogućnostima koje nudimo!

Efekti - Emocionalno zdravlje

15.12. PRIMERI DOBRE PRAKSE

PRIMERI DOBRE PRAKSE

PDP 1.:
Konkretna situacija:
Čas u mom odeljenju šestog razreda posle izgubljene utakmice u košarci. Učenici razočarani viču, svi u glas, propustili su nagradu. Učenik koji važi za najboljeg košarkaša proziva druga koji je najslabije igrao. On tiho počinje da plače, dok se ostali obrušavaju na njega. Meni je poznato da je taj dečak dan-dva pre utakmice imao u porodici ozbiljnih problema.
Primenjeno:
Zaustavila sam dreku i primenila vežbu dubokog disanja, a zatim pozvala učenike na decentraciju i empatiju.
Efekti primene:
Tenzija i i ljutnja u odeljenju su splasnuli. Učenici se povezali sa osećanjima i potrebama svog druga, shvatili kako se on oseća i da mu je neophodna podrška.
Kapiten ekipe se izvinuo svom drugu i rekao je da će sledeći put sigurno biti bolje, i da u to ime treba da popravi svoje raspoloženje.
Cela ekipa je nakon časa otišla na sladoled.
Autor: Želi da bude anoniman


PDP 2.:
Konkretna situacija:
Dvojici učenika prvog razreda medicinske škole zadala sam zajednički zadatak izradu prezentacije sa temom jedne nastavne jedinice, sa ciljem sticanja veće odgovornosti prema radu, kod jednog, i učenja rada na računaru kod drugog učenika.
Na času predviđenom za prikaz iste otkrila sam da je posao polovično urađen, sa uzajamnim optuživanjem ko je zakazao i u kom momentu. Rasprava je polako prerasla u svađu, što je zahtevalo adekvatnu reakciju.
Primenjeno:
Reagovala sam tako što sam prekinula svađu i počela sam sa prikupljanjem podataka o nastaloj situaciji od samih aktera situacije, ali i od drugih učenika koji su u bliskom kontaktu sa njima, saznala sam da je jedan od njih, koji je više kritikovan imao zdravstveni problem, koji je dugo prećutno trpeo čak i od majke, a da su obojica čekali poslednji trenutak za izradu.
Za idući čas zadala isti zadatak, ali da svaki od njih pripremi svoju verziju prezentacije, koje ćemo upoređivati svi zajedno kroz diskusiju nakon prezentovanja, i da ću najvišom ocenom nagraditi uspešniju realizaciju.
Cilj je bio podstaknuti ih da se oprobaju u individualnom zadatku i da se samostalno izbore sa zahtevom struke i upotrebe elektronskog medija, kroz nametnuti takmičarski duh.
Efekti primene:
Efekti su bili sledeći:
-Dobili smo dva potpuno različita pogleda na isti problem, što je meni kao nastavniku dalo dragocene podatke o učenicima-akterima.
-Razvili smo izuzetno „plodnu“ diskusiju nakon prikazivanja, što je uticalo da neki učenici mnogo detaljnije obrade nastavnu jedinicu.
-Prilikom anonimne procene veće uspešnosti učenici su pokazali visok nivo odgovornosti u procenjivanju.
Na kraju kada sam im obrazlagala razloge za svoju odluku o nagrađivanju jednog zadatka učenici-akteri su priznali da i oni isto misle i da im je drago što se situacija posle neprijatnosti pretvorila u pozitivne međusobne komentare čime su se na neki način izmirili, čak su se počeli šaliti međusobno.
Autor: Jelena Kolondžija, Medicinska škola „Draginja Nikšić“ Sremska Mitrovica

PDP 3.:
Konkretna situacija:
Na kabinetskim vežbama u prvom razredu iz predmeta zdravstvena nega i rehabilitacija, a u okviru nastavne jedinice Sport i rekreacija i medicinskoj rehabilitaciji, jedan od ciljeva časa bio je i razvijanje empatije prema pacijentu. Smatrala sam da sa slabim predznanjem koje imaju učenici u vezi medicinske rehabilitacije, teško mogu na konkretnim primerima da ukažem na značaj sporta i rekreacije u okviru procesa rehabilitacije. Zato sam u ciljevima časa stavila akcenat na razvijanje sposobnosti razumevanja osećanja pacijenta, kao bi na indirektan način razumeli koliko sport i rekreacija mogu da znače bolesnom čoveku.
Primenjeno:
Nakon izlaganja o značaju i osnovnim principima primene različitih sportskih i rekreativnih aktivnosti u rehabilitaciji pacijenata, odlučila sam da primenim znanja stečena na seminaru „Moć emocionalne inteligencije“. Posebno deo koji se odnosi na prepoznavanje sopstvenih osećanja i vežbu decentracije.
Objasnila sam učenicima da ću im pustiti kratak film nakon čega će da urade dva zadatka.
Film prikazuje nastup osmogodišnje Alise na njenom prvom takmičenju u plesu, nakon što je u saobraćajnoj nesreći 8 meseci pre izgubila nogu. Devojčica je plesala sa protezom, a u jednom momentu skinula je protezu i nastavila da pleše.
Napomenula sam učenicima da je Alisa igrala balet od svoje četvrte godine, da je „njen ceo svet bio igra i ples“ i da je nakon nesreće čvrsto odlučila da, kako ona kaže: „Ne sme odustati“. Učenici su imali dva zadatka:
1.Pokušati prepoznati kako se osećala Alisa dok je igrala.
2.Prepoznati svoja osećanja dok gledaju Alisu.
Sve to i zapisati.
Učenici su pažljivo odgledali trominutni film. Bilo ih je interesantno posmatrati. I za mene je to bila vežba, gde sam pokušala njihova osećanja prepoznati.
Nakon filma čitali su ono što su zapisali, i bilo ih je milina slušati. Svi do jednog (u gupi je 7 učenika), prepoznali su radost i pozitivna osećanja kod Alise dok je igrala. A njihova lična osećanja bila su različita, svako je Alisu doživeo na svoj način. Jedni su delili radost sa Alisom, neki se rastužili.
Nakon njihovog izlaganja i diskusije, zajedno smo došli do zaključka da je za budućeg zdravstvenog radnika jako važno da razume kako se pacijent oseća.
Bila sam zadovoljna ishodom časa jer, čini mi se, da sam uspela da ih „izujem iz njihovih cipelica“ i da su bar za tren „ušli u tuđe“.
Efekti primene:
Razvijanjem sposobnosti prepoznavanja sopstvenih osećanja, učenici će učiti i da prepoznaju osećanja druge osobe.
Empatijom utičemo i na razvijanje ispravnog etičkog stava kod učenika (budućih zdravstvenih radnika).
Vežbom decentracije učenici će razvijati sposobnost da prepoznaju osećanja bolesnog čoveka, a samim tim i uspostavljanje dobre komunikacije sa pacijentom.
Jedan učenik je napisao da je posle gledanja ovog kratkog filma, postao svestan koliko je bogat, jer je zdrav.
Iznenađuje činjenica (to je primetila i eksterni evaluator koja je prisustvovala času), da su učenici pokazali visok nivo zrelosti u svojim zapažanjima, uzimajući u obzir njihov uzrast.
Autor: Smiljka Perić, Medicinska škola „Draginja Nikšić“ Sremska Mitrovica


PDP 4.:
Konkretna situacija:
Jedan učenik je počeo da se veoma čudno ponaša. Postao je netolerantan prema drugarima, često je plakao, što ne liči na njega. Iz razgovora sam saznala da mu je deda umro, da je nakon toga pao preko dedinog psa, da se uplašio da ga je povredio, a roditelji su mu zabranili da pokaže tugu. Sve je to njemu stvaralo noćne more.
Primenjeno:
Razgovor sa roditeljima o osećanjima deteta. Oni su smatrali da će ga ojačati ako potisne osećanja i ne prizna da tuguje. Kroz razgovor samnom i detetom shvatili su da on ima potrebu da “olakša dušu”.
Efekti primene:
Dečak je postao veoma otvoren, shvatio je da je iskazao osećanja.
Autor: Marija Todorović, Osnovna škola “Desanka Maksimović”Beograd

PDP 5.:
Konkretna situacija:
Učenica trećeg razreda flaute je došla na čas, uobičajeno tiha i povučena, ali veoma želјna sviranja .Počeli smo da vežbamo i na moj komentar kako divno svira i kako je sve navežbala od prošlog puta ,i koliko je talentovana oči su joj se napunile suzama.
Primenjeno:
Prestali smo sa vežbanjem, sele smo i pitala sam je da li želi da popričamo. Sama je počela da priča kako je roditelјi ne podržavaju u svakodnevnom vežbanju i kako ne žele da dolazi na dodatnu nastavu i da treba svira rekreativno, sa čime se ona nije slagala.
Efekti primene:
Majka je čekala u hodniku završetak časa. Pozvala sam je da sluša klavirsku probu u sali škole u kojoj je bilo par kolega. Kada je majka čula aplauz i hvale od strane mene i kolega, obratila mi se: “A ja mislila da svira onako..... da ubije vreme“. Na to je dobila odgovor da je dete veoma talentovano i vredno.
Nakon par dana je sama došla do škole i rekla da je napokon „čula svoje dete“ i izjavu da je flauta trenutno njen svet i dala meni zeleno svetlo za svaki dodatni rad, nastupe,i takmičenja.
Autor: Aleksandra Stevanović, Osnovna muzička škola Grocka

PDP 6.:
Konkretna situacija:
Učenik drugog razreda često odsustvuje sa nastave instrumenta. U razgovoru sa roditelјima saznajem da ima poteškoća u savladavanju gradiva i da ne ne vežba kod kuće. Kad treba da vežba kreće da plače. Posle časova gitare je dobro raspoložen i vedar – kažu roditelјi.
Primenjeno:
Prvo sam porazgovarao sa učenikom a zatim sa roditelјima o ulozi i efektu vežbanja kod kuće, o preporučenim metodama, kao i da učeniku treba pomoć u radu kod kuće. Predložio sam da mu domaći zadatak snimim u telefon da bi mogao kući da vežba uz snimak, što je prihvatio.
Efekti primene:
Učenik dolazi redovno i napreduje, nije više neraspoložen kada treba da vežba i radi zadatke redovno
Autor: Branko Trijić, Osnovna muzička škola Grocka

PDP 7.:
Konkretna situacija:
Učenik četvrtog razreda klavira je došao na čas neuobičajeno tih. Kada smo krenuli da sviramo na moj blagi komentar da prsti treba da stoje na dirkama, on je briznuo u nekontrolisani plač.
Primenjeno:
Prvo sam učenika putem različitih vežbi disanja navela da se malo opusti, pri čemu je vežba disanja naizmenično na jednu,pa na drugu nozdrvu na kraju izazvala blagi osmeh. Zatim sam kroz razgovor došla do saznanja da je učenik pod izuzetnim pritiskom od strane oca koji ima velika očekivanja za dete. Po završetku časa sam pozvala majku deteta prenevši joj naš razgovor i moje subjektivne utiske o problemu.
Efekti primene:
Učenik je opušteniji u poslednje vreme i sa majkom je ostvario slobodniji i iskreniji odnos tako da je deo tereta skinuo sa sebe. Majka pokušava da kroz razgovor sa ocem pomogne i njemu i detetu. I dalјe povremeno dišemo naiznemično na nozdrve.
Autor: Katarina Farkaš, Osnovna muzička škola Grocka

PDP 8.:
Konkretna situacija:
Učenik četvrtog razreda gitare izuzetno sporo usvaja gradivo i slabo reaguje na časovima.Treba napomenuti da je reč o izuzetno sposobnom detetu sa izraženom muzičkom intuicijom koje pri tom redovno vežba kod kuće, veoma voli muzičku školu i nastavnike, dolazi iz porodice pune lјubavi i poštovanja i postiže odlične rezultate. Problem se javlјao postepeno i kulminirao je dva meseca pred takmičenje koje mu je bilo veoma važno. Zaklјučila sam da oseća pritisak sa kojim ne ume da se nosi i na sve načine sam pokušavala da ga opustim i pružim podršku. Međutim, dosadašnja iskustva mi nisu pomogla. Razmišlјajući o razlogu njegove anksioznosti i načinu na koji se manifestuje pomislila sam da se učenik zapravo dosta na mene oslanja i ne veruje svojim sposobnostima, te ga ovo blokira u procesu samog rada i da u njegovom slučaju podrška koju dobija od strane roditelјa i nastavnika zapravo produblјuje problem jer se boji da nas ne razočara.
Primenjeno:
Odlučila sam da ukinem časove dodatne nastave što zaista u ovoj disciplini nije praksa pred veća takimičenja i ozbilјne nastupe jer je tada deci potrebno najviše rada i podrške. Smatrala sam da je veoma važno da sebi dokaže svoje potencijale. Pre ovog postupka otvoreno sam sa njim porazgovarala o mom viđenju problema i jasno mu naznačila da moja odluka nije kazna nego prilika da se razvije.
Efekti primene:
Rezultati ovog postupka su prevazišli sva moja očekivanja. Nastava je ponovo zabavna i kreativna, a dete je opušteno i zadovolјno. Slobodno daje svoje mišlјenje, locira probleme u radu, samostalno pronalazi rešenja i napreduje velikom brzinom.
Autor: Milica Stepanoski, Osnovna muzička škola Grocka

PDP 9.:
Konkretna situacija:
Učenica prvog razreda violine je na većini časova dekoncentrisana i više raspoližena za priču o kućnim lјubimcima koje gaji nego za vežbanje.
Primenjeno:
Prvo sam sa učenicom obavila razgovor o njenim interesovanjima i došla o saznanja da ona želi da svira violinu, ali joj je lakše da na času razgovaramo nego da ona uči nešto novo.
Takođe, saznala sam i da ona živi kao najmlađi član višečlane porodice, te da joj se u većini slučajeva popušta i daje na volјu.
Dogovorile smo se da ćemo svaki početak časa za vreme njenog raspakivanja, kao i kraj časa završavati pričom o zečevima, a na času ćemo raditi kako bi ona napredovala i lepo spremila nastup da obraduje roditelјe. Kako sam već od pre znala da učenica jako voli životinje uslovila sa je da ću naredni put kada dođe na čas, a da nije vežbala ili ako ne bude poštovala dogovor pozvati tatu i da će joj svi zečevi biti oduzeti.
Efekti primene:
Učenica je prihvatila dogovor i držala se našeg tajnog plana.
Na časove je dolazila i pre svog vremena da ne bi propustila nešto da mi ispriča, a da bi stigla i da mi pokaže šta je naučila. Na kraju godine odsvirala je ceo zadati program i bila zadovalјna i ponosna toliko da je obećala čak i meni da će doneti jednog zeca. 
Autor: Tijana Ljubičić, Osnovna muzička škola Grocka


PDP 10.:
Konkretna situacija:
Učenik drugog razreda je svirao na času zadatu kompoziciju. Kod svakog pogrešno odsviranog tona udarao bi se u glavu. Odmah sam reagovala.
Primenjeno:
Zamolila sam učenika da stane i da opusti ruke pored tela. Pokazala sam mu vežbu disanja i opuštanja. Nakon toga smo je zajedno uradili više puta.
Efekti primene:
Učenik je bio vidno opušten i nasmejan posle vežbe disanja.. Ponovo smo svirali istu kompoziciju i učenik je uspeo da izvede isto mesto tačno i psihički stabilnije.
Autor: Dragana Stevanović, Osnovna muzička škola Grocka

PDP 11.:
Konkretna situacija:
Učenica trećeg razreda flaute, ne dolazi redovno na nastavu, a i kada dođe ona je nespremna. Jedan dan je došla na čas neuobičajeno tiha, vidlјivo iscrplјena i sa malo čudnim crtežima po rukama..Kada smo krenuli da sviramo, na moj blagi komentar da nije u formi i da je redovno dolazila sve bi bilo mnogo bolјe, i da ću morati da razgovaram sa njenom mamom, zato što sam za njeno nedolaženje dobijala samo sms poruke od oca, ona je briznula u nekontrolisani plač.
Primenjeno:
Prvo sam učenicu putem različitih vežbi disanja navela da se malo opusti, a i kroz malo šale i da se osmehne..Zatim sam kroz razgovor došla do saznanja da je učenica pod izuzetnim pritiskom, da mesec dana nije išla u osnovnu školu, da ima dosta slabih ocena, a da mama ništa ne zna, dok tata delimimično zna. Po završetku časa sam pozvala majku deteta, prenevši joj naš razgovor i moje subjektivne utiske o problemu.
Efekti primene
Učenica je opuštenija u poslednje vreme i sa majkom je ostvarila slobodniji i iskreniji odnos tako da je deo tereta skinula sa sebe. Majka pokušava da kroz razgovor sa ocem pomogne i njemu i detetu.
Autor: Emilija Gavrilović, Osnovna muzička škola Grocka


PDP 12.:
Konkretna situacija:
Učenica 5. razreda je popustila u samostalnom radu, na času je bila odsutna i slabo skoncentrisana. Proteklih četiri ipo godine je bila konstantno veoma posvećena vežbanju i uredno izvršavala svoje obaveze. Ova situacija je trajala već dva maseca. Na moja povremena pitanja da li je sve u redu i kako se oseća, odgovarala je kratko da nema nikakvih problema.
Primenjeno:
Na jednom od časova sam počela sa učenicom prividno neformalan razgovor o tome šta planira, koju će školu upisati, s obzirom na to da je sledeće godine učenik završnog razreda i u OŠ i u OMŠ, sa cilјem da dođemo razgovorom do pravih problema. Razgovor se razvijao polako, jer je učenica introvertnog karaktera. Polako smo dolazile do nekih ličnijih tema. Na kraju razgovora smo došle do glavnog uzročnika koji je ležao u porodičnim problemima (koji su prevazilazili uobičajene). Učenica je prilikom otvaranja počela intenzivno da plače i priznala mi da nikome do sada nije govorila o ovim stvarima. Objasnila mi je da se situacija u porodici ipak u poslednje vreme smirila. Pružila sam joj podršku i kazala da mi se obrati ukoliko se ponovo oseti bespomoćnom i ukoliko je nešto slično opet dogodi.
Efekti primene:
Problem nije zahtevao reagovanje neke stručne službe, i zaklјučila sam da učenici treba neko sa iskustvom da sa njim razgovara. Nakon ovog razgovora koji je trajao 45 minuta, posle koga smo počele sa časom (jako je važno da se za ovakve situacije ima dovolјno vremena, da niko nije u žurbi), učenica je počela da se postupno vraća na prethodni nivo rada i angažovanja, i da postaje otvorenija i vedrija na nastavi.
Autor: Milica Kovačević, Osnovna muzička škola Grocka

PDP 13.:
Konkretna situacija:
Učenik 1. razreda ima odličan sluh, ali slabo razvijenu motoriku. Poseduje veliku želјu da napreduje u sviranju instrumenta ali i da bude najbolјi od svih učenika 1. razreda. Učenik je sporije napredovao u odnosu na drugu decu iz 1. razreda. Na grupnoj nastavi, nastavi solfeđa stalno se raspitivao koliko ko pesmica svira, do koje lekcije su stigla druga deca i potpuno se razočarao i počeo da govori kako je on najlošiji. Svakog časa sam na razne načine pokušavala da mu objasnim zašto ne napredujemo svi istom brzinom, kako ne postoji najbolјi i najlošiji gitarista na svetu , delovalo je kao da mi veruje ali ubrzo je potpuno prestao da vežba. Ubrzo je zbog nevežbanja počeo i loše da se oseća. To je jedan gadan začarani krug, nema motivacije, prestaje da vežba, ne napreduje, ne može da odsvira ni jednu pesmicu kako treba, nastaje odbojnost prema instrumentu.
Primenjeno:
Na jednom času sam mu rekla kako sam ja počela da učim da sviram violinu i kako već mesec dana pokušavam da odsviram tu istu pesmicu koju on vežba (a u stvari je ne vežba) i kako meni to nikako ne ide, uzela sam violinu od koleginice i pokušala da odsviram tu pesmicu. Naravno da je to bila grozna škripa, ja ne umem da sviram violinu  Ja sam zaista svirala tu melodiju na violini i mogla se prepoznati, ali nije bilo lepo to slušati, on se mrštio, govorio mi je da to nije dobro, da moram da vežbam takt po takt, da moram biti strplјiva, počeo je da objašnjava razne načine vežbanja.  Predložila sam da na narednih nekoliko časova zajedno vežbamo, ali da vežbamo i kod kuće, odmah je pristao! Sledeći čas je već bio bolјi, čuo se napredak u njegovom sviranju, a i u mom pošto sam na svakoj pauzi vežbala violinu.  Kroz naredna tri časa on je savladao tu melodiju, sa svim zahtevima. Na kraju tog 3. časa smo ispred svih kolega i dece koja su bila na času solfeđa nas dvoje imali kratak nastup, dobili smo veliki aplauz. 
Efekti primene:
Učeniku se vratilo samopouzdanje, shvatio je kako se svaki trud i vežbanje ipak isplati. Najbolјe od svega što su i roditelјi učestvovali, pa je tata kod kuće počeo da vežba gitaru.  Tako smo skroz pokrenuli motivaciju kod našeg đaka prvaka, zajedničko vežbanje je trajalo neko vreme i onda je on sam nastavio.
Autor: Jelena Ilić , Osnovna muzička škola Grocka

PDP 14.:
Konkretna situacija:
Učenici drugog razreda su bili vrlo dinamična i glasna grupa. Vredni, radni i inteligentni, međutim uvek je bilo potrebno dosta vremena da se umire i počnu sa radom, što je za mene bilo prilično izazovno. Što sam više govorila i objašnjavala,činilo mi se da se istrošim samo ja a rezultat biva osrednji.
Primenjeno:
Na početku sledećeg časa najavila sam da ću namestiti štopericu sata na tri minute. Zamolila sam ih da sede uspravno, opuštenih ramena, zatvorenih očiju sa rukama položenim u krilu, dlanovima okrenutim na gore. Zadatak je bio da se koncentrišu na udah i izdah,pri čemu je izdah dvostruko duži.
Efekti primene:
U toku izvođenja vežbe neki učenici su uspeli da ostanu mirni, dok su se neki pomerali, smeškali i vidno im je bilo teško da izvedu zadatak. Nakon isteka tri minuta upitala sam ih kako im je bilo, a odgovor većine je bio da je teško. Objasnila sam im da je ova tehnika pomaže da se smire i opuste svaki put kad su uplašeni, pod tremom ili uzbuđeni. Potom sam najavila šta ćemo raditi na času i čas je protekao u primetno mirinijoj atmosferi.
Sledeći čas su učenici tražili da svaki čas počnemo sa 3 minute tišine i disanja.
Autor: Branislava Trijić, Osnovna muzička škola Grocka

PDP 15.:
Konkretna situacija:
Grupa dečaka,učenika prvog razreda, bila je izuzetno aktivna. Primetni su bili sukobi i rivaliteti jer su učenici iz istih odelјenja osnovne škole. Dečaci su se međusobno izazivali, podsmevali i slično. U grupi je bio posebno konfliktan dečak sa kojim je skoro svaki učenik dolazio u sukob. Ovaj dečak je bio pun besa i jako je teško bilo pronaći način kako mu pristupiti. Bio je jako loše skoncentrisan, nestrplјiv što su ostali dečaci koristili izazivajući ga.
Primenjeno:
Odlučila sam da promenim moj stav prema ovoj grupi. Počela sam da na svaki njihov sukob odgovoram pozivom da budu dobri jedni prema drugom, da želim čuti samo reči podrške a ne osude, da su u muzičkoj školi i da muzika čini lјude lepo raspoloženim, stalno sam ih podsećala na pesme koje smo naučili i kako se lepo osećaju kada ih pevaju. Diskretno sam zamolila svakog učenika posebno da ne izazivaju dečaka koji je imao najproblematičnije ponašanje i u muzičkoj i u osnovnoj školi. Dečakovoj majci, sugerisala sam da ode kod logopeda po savet.
Efekti primene:
Nakon nekog vremena mog drugačijeg pristupa, atmosfera na času je postala mirnija, sve manje su se svađali a ako se i desi nesto slično na moju opomenu brže bi odustali od dalјeg sukoba. Majka problematičnog dečaka je moju sugestiju odmah sprovela u delo. Kod deteta je ustanovilјena disleksija i odmah su započeli tretmane kod logopeda. Na samom času sam mu sugerisala kako lakše da prati notni tekst , tako što će pokrivati karticom ostatak teksta kako bi bio više skoncentrisan na deo koji treba pročitati.
Autor: Branislava Trijić, Osnovna muzička škola Grocka